Usporedba srpskohrvatskih standardnih varijeteta

Srpskohrvatski standardni jezik se poput drugih policentričnih standardnih jezika uvijek ostvaruje u jednoj od svojih standardnih varijanti.^[1] Postoje četiri varijante vezane za nacije odnosno države: srpska, hrvatska, bosanska (ili bošnjačka) i crnogorska.^[2] Srpskohrvatski kao i njemački jezik nikada nije bio ujednačeno standardiziran, nego je otkako je standardiziran u 19. stoljeću čitavo vrijeme imao svoje prepoznatljive i normirane varijante kao i danas.^[3] Razlike među njima su čak manje od razlika između varijanti drugih policentričnih jezika. Npr. manje su od razlika između kanadske varijante engleskog i ostalih varijanata engleskog jezika.^[4] Također su manje od razlika između varijanata standardnog španjolskog u Španjolskoj i Latinskoj Americi, portugalskog u Portugalu i Brazilu, francuskog u Francuskoj, Belgiji, Kanadi i Africi, ili između hindske i urdske varijante hindustanskog.^[5] Manje su i od razlika između njemačke i austrijske varijante njemačkog jezika.^[6] Također su manje od razlika između ’holandske’ (sjevernonizozemske) i ’flamanske’ (južnonizozemske) varijante nizozemskog jezika.^[7]

↑ Merk, Hening (2008). „Neka pragmatična zapažanja o postojanju srpskohrvatskog jezika”. u: Ostojić, Branislav. Jezička situacija u Crnoj Gori – norma i standardizacija. Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. str. 295. ISBN 978-86-7215-207-4. (COBISS-CG) Arhivirano 2018-10-05 na Wayback Machine-u.
↑ Jacobsen, Per (2006). „Forum”. Studi Slavistici 3: 320. DOI:10.13128/Studi_Slavis-3292. ISSN 1824-761X. Arhivirano iz originala na datum 2019-02-10. Pristupljeno 9.8.2016.
↑ Kordić, Snježana (2010). Jezik i nacionalizam. Rotulus Universitas. Zagreb: Durieux. str. 144–145. ISBN 978-953-188-311-5. LCCN 2011520778. OCLC 729837512. OL 15270636W. SSRN 3467646. CROSBI 475567. (CROLIB). (COBISS-Sr). Arhivirano iz originala na datum 2012-07-08. Pristupljeno 21.8.2019.
↑ McLennan, Sean (1996). „Sociolinguistic Analysis of "Serbo-Croatian"” [Sociolingvistička analiza ’srpskohrvatskog jezika’] (engleski). Calgary Working Papers in Linguistics 18: 107. ISSN 0823-0579. Pristupljeno 10.8.2016.
↑ Thomas, Paul-Louis (2003). „Le serbo-croate (bosniaque, croate, monténégrin, serbe): de l’étude d’une langue à l’identité des langues” [Srpskohrvatski jezik (bosanski, hrvatski, crnogorski, srpski): od proučavanja jezika do identiteta jezika] (francuski). Revue des études slaves 74 (2–3): 314, 318. ISSN 0080-2557. OCLC 754204160. ZDB-ID 208723-6. Pristupljeno 17.8.2016.
↑ Pohl, Hans-Dieter (1996). „Serbokroatisch – Rückblick und Ausblick” [Srpskohrvatski jezik – Pogled unazad i perspektiva]. u: Ohnheiser, Ingeborg (njemački). Wechselbeziehungen zwischen slawischen Sprachen, Literaturen und Kulturen in Vergangenheit und Gegenwart : Akten der Tagung aus Anlaß des 25jährigen Bestehens des Instituts für Slawistik an der Universität Innsbruck, Innsbruck, 25. – 27. Mai 1995. Innsbrucker Beiträge zur Kulturwissenschaft, Slavica aenipontana ; vol. 4. Innsbruck: Non Lieu. str. 219. OCLC 243829127.
↑ Gröschel, Bernhard (2003). „Postjugoslavische Amtssprachenregelungen – Soziolinguistische Argumente gegen die Einheitlichkeit des Serbokroatischen?” [Postjugoslavenske zakonske odredbe o službenim jezicima – sociolingvistički argumenti protiv postojanja srpskohrvatskog jezika?] (njemački). Srpski jezik 8 (1–2): 180–181. ISSN 0354-9259. Pristupljeno 25.8.2016. (COBISS-Sr) Arhivirano 2018-09-28 na Wayback Machine-u.

[1] Merk, Hening (2008). „Neka pragmatična zapažanja o postojanju srpskohrvatskog jezika”. u: Ostojić, Branislav. Jezička situacija u Crnoj Gori – norma i standardizacija. Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. str. 295. ISBN 978-86-7215-207-4. (COBISS-CG) Arhivirano 2018-10-05 na Wayback Machine-u.

[2] Jacobsen, Per (2006). „Forum”. Studi Slavistici 3: 320. DOI:10.13128/Studi_Slavis-3292. ISSN 1824-761X. Arhivirano iz originala na datum 2019-02-10. Pristupljeno 9.8.2016.

[3] Kordić, Snježana (2010). Jezik i nacionalizam. Rotulus Universitas. Zagreb: Durieux. str. 144–145. ISBN 978-953-188-311-5. LCCN 2011520778. OCLC 729837512. OL 15270636W. SSRN 3467646. CROSBI 475567. (CROLIB). (COBISS-Sr). Arhivirano iz originala na datum 2012-07-08. Pristupljeno 21.8.2019.

[4] McLennan, Sean (1996). „Sociolinguistic Analysis of "Serbo-Croatian"” [Sociolingvistička analiza ’srpskohrvatskog jezika’] (engleski). Calgary Working Papers in Linguistics 18: 107. ISSN 0823-0579. Pristupljeno 10.8.2016.

[5] Thomas, Paul-Louis (2003). „Le serbo-croate (bosniaque, croate, monténégrin, serbe): de l’étude d’une langue à l’identité des langues” [Srpskohrvatski jezik (bosanski, hrvatski, crnogorski, srpski): od proučavanja jezika do identiteta jezika] (francuski). Revue des études slaves 74 (2–3): 314, 318. ISSN 0080-2557. OCLC 754204160. ZDB-ID 208723-6. Pristupljeno 17.8.2016.

[6] Pohl, Hans-Dieter (1996). „Serbokroatisch – Rückblick und Ausblick” [Srpskohrvatski jezik – Pogled unazad i perspektiva]. u: Ohnheiser, Ingeborg (njemački). Wechselbeziehungen zwischen slawischen Sprachen, Literaturen und Kulturen in Vergangenheit und Gegenwart : Akten der Tagung aus Anlaß des 25jährigen Bestehens des Instituts für Slawistik an der Universität Innsbruck, Innsbruck, 25. – 27. Mai 1995. Innsbrucker Beiträge zur Kulturwissenschaft, Slavica aenipontana ; vol. 4. Innsbruck: Non Lieu. str. 219. OCLC 243829127.

[7] Gröschel, Bernhard (2003). „Postjugoslavische Amtssprachenregelungen – Soziolinguistische Argumente gegen die Einheitlichkeit des Serbokroatischen?” [Postjugoslavenske zakonske odredbe o službenim jezicima – sociolingvistički argumenti protiv postojanja srpskohrvatskog jezika?] (njemački). Srpski jezik 8 (1–2): 180–181. ISSN 0354-9259. Pristupljeno 25.8.2016. (COBISS-Sr) Arhivirano 2018-09-28 na Wayback Machine-u.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]